Donošenjem Pravilnika za građevinske konstrukcije (Službeni glasnik RS 89/2019) u domaće zakonodavstvo je preuzeto korišćenje evropskih tehničkih specifikacija, poznatijih kao evrokodovi, za projektovanje i izvođenje građevinskih konstrukcija. Ovaj pravilnik se poziva na 58 evrokodova, kao i na 186 srpskih standarda, čime njihova primena u praksi postaje obavezna.
Evrokodovi predstavljaju skup harmonizovanih tehničkih pravila za svakodnevni proračun građevinskih konstrukcija u celini ili njihovih elemenata. Evrokodovi obuhvataju 10 serija standarda (od SRPS EN 1990 do SRPS EN 1999) koje se odnose na različite oblasti građenja, pri čemu je svaka serija (osim SRPS EN 1990) dodatno podeljena na delove kojima su obuhvaćeni specifični aspekti (npr. mostovi, požar, silosi, jarboli i slično).
Primena ovih standarda omogućava jedinstveno razumevanje projektovanja konstrukcije između svih učesnika u procesu građenja i zajedničku osnovu za dalja istraživanja i razvoj.
Takođe, slobodan promet građevinskih proizvoda i inženjerskih usluga na evropskom tržištu utiče na rast konkurentnosti, a time i na povećani nivo kvaliteta. Sa ciljem da korisnicima olakša nabavku i primenu standarda, Institut za standardizaciju Srbije objavljuje tematske zbirke standarda. Ove zbirke, od kojih je većina u elektronskom formatu, sadrže objedinjene srpske standarde iz određenih oblasti i dostupne su po znatno povoljnijim cenama u odnosu na vrednost pojedinačnih standarda.
Elektronske zbirke koje se odnose na evrokodove izazvale su veliko interesovanje domaćih stručnjaka koji se bave građevinskom delatnošću. Do sada ih je objavljeno ukupno osam i one sadrže standarde iz pripadajuće serije evrokod, na srpskom i engleskom jeziku.
Kako bi korisnicima omogućio bolje razumevanje standarda, Institut je za standarde koji nisu objavljeni na srpskom jeziku pripremio uslužne prevode na naš jezik. Ovi standardi ulaze u sadržaj zbirki, a takođe se dostavljaju svim kupcima pojedinačnih izdanja ovih standarda na engleskom jeziku. Prevodi se nazivaju uslužnim ili neautorizovanim zato što su izrađeni sopstvenim kapacitetima Instituta i nisu ih razmatrale i verifikovale nadležne komisije za standarde, ali su i pored toga od velikog značaja za korisnike.
Ponuda evrokodova na srpskom jeziku biće proširena krajem jula 2020. godine objavljivanjem standarda za projektovanje drvenih mostova, SRPS EN 1995-2, Evrokod 5 – Projektovanje drvenih konstrukcija – Deo 2: Mostovi.
Pored ovog srpskog standarda, na našem jeziku će uskoro biti objavljen još jedan standard iz ove oblasti: SRPS EN 1992-2, za projektovanje betonskih mostova. Ovaj standard se nalazi na javnoj raspravi do 31. avgusta, a potom sledi njegovo objavljivanje u septembru.
Istovremeno je u fazi javne rasprave i drugo izdanje njegovog nacionalnog priloga, naSRPS EN 1992-2/NA. Glavnu izmenu u drugom izdanju predstavlja tehnički revidirana tačka 2.1 u vezi sa definisanjem minimalne klase čvrstoće betona. Javna rasprava za ovaj standard završava se 10. avgusta, a njegovo objavljivanje očekuje se krajem istog meseca.
Ostali nacionalni prilozi za evrokod 2 su preispitani i Komisija U250-2, Projektovanje betonskih konsktrukcija, koja donosi srpske standarde iz ove oblasti, dala je predlog za njihovo utvrđivanje.
Sve standarde, zbirke i ostale publikacije vezane za standarde možete nabaviti u Institutu za standardizaciju Srbije (www.iss.rs).
Više o autoru:
Institut za standardizaciju Srbije (ISS) jeste javna ustanova, članica organizacija: ISO, IEC, CEN, CENELEC, ETSI i IECEE i predstavlja nacionalno telo za standardizaciju čiji je osnivač Republika Srbija.
Misija Instituta je da zainteresovanim stranama, kako članovima Instituta tako i celokupnoj javnosti, obezbedi srpske standarde usaglašene sa međunarodnim i evropskim standardima, kao i mogućnost da ravnopravno učestvuju u međunarodnoj i evropskoj standardizaciji.
Od 2011. godine, uz osnovne delatnosti, ISS pokreće organizaciju stručnih obuka (više o radionici posvećenoj evropskim kriterijumima za kvalitet strućnih praksi možete pročitati u povezanom tekstu), sa ciljem širenja svesti o značaju standarda i podizanju opšteg nivoa znanja iz određenih oblasti standardizacije.